1936
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1936 на Викимедијиној остави.
| |
1936. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Уведени моторно-електрични возови на кратким линијама из Београда.
- 7. јануар — У Ирану забрањено покривање жена, касније ће овај датум у земљи бити Дан жена (након Исламске револуције прозван "дан срамоте").
- 7 - 8. јануар — Генерални штрајк у Буенос Ајресу, пет мртвих у сукобима (договор постигнут 25. 1.).
- 17. јануар — Венијамин I изабран за цариградског патријарха (до 1946).
- 18. јануар — Отворен за јавност Музеј кнеза Павла у Београду.
- 19. јануар — Отворена пруга Велес-Прилеп, од раније постоји према Битољу.
- 20. јануар — Умро британски краљ Џорџ V, наслеђује га син Едвард VIII (до децембра); сахрана 28. 1..Титула Принц од Велса не користи се следеће 22 године.
- 20. јануар — Други италијанско-абесински рат: етиопска Божићна офанзива окончана тактичким етиопским успехом, Италијани привремено заустављени на северу. Али истог дана на југу окончана Битка на Ганале Дорији у којој су етиопске снаге потучене.
- 20. јануар — Почиње 50-дневни генерални штрајк у Сирији против француске политике.
- 22. јануар — У Београду измерено 19,3 степена, најтоплије у јануару од 1900.
- 26. јануар — Избори у Грчкој: венизелисти и монархисти приближно изједначени, језичак на ваги је Народни фронт на челу са комунистима.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија.
- 26. фебруар — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила”, „фолксваген”.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Завршена Хуверова брана.
- 1. март — Видеофон: немачки министар поште инаугурирао систем Гегенсехн-Фернспрецханлаген, прва веза између Берлина и Лајпцига.
- 4. март — Први лет дирижабла ЛЗ 129 Хинденбург.
- 5. март — Први лет авиона Супермарин спитфајер.
- 5. март — 8. додела Оскара: статуете се први пут називају "оскари".
- 6. март — Посланик Дамњан Арнаутовић пуцао у скупштини на председника владе Милана Стојадиновића и промашио.
- 7. март — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
- 7. март — Реконструкција Стојадиновићеве владе: ген. Петар Живковић је на месту министра војске и морнарице замењен ген. Љубомиром Марићем.
- 8. март — Основана Радио Југославија, данас Међународни Радио Србија.
- 9. март — Погром у Прзyтyку, сукоб Јевреја и Пољака с троје мртвих.
- 12. март — Фалангисти пуцали на социјалистичког потпредседника Кортеса Луис Јименез де Асуа, убијен његов пратилац; демонстранти сутрадан запалили још две цркве у Мадриду.
- 14. март — Забрањена шпанска Фаланга, њен лидер Хосе Антонио Примо де Ривера ухапшен.
- 15. март — Аустријанац Јосеф Брадл остварио на Планици први скијашки скок преко 100 м.
- 17 - 18. март — Велике поплаве на истоку САД, нарочито у Питсбургу, где је било 69 мртвих.
- 19. март — Савет Друштва народа осудио Немачку због гажења Версајског и Локарнског уговора.
- 23. март — Италија, Аустрија и Мађарска допуниле Римске протоколе из 1934.
- 24. март — Прва модна ревија у Београду, у Дому инжењера и техничара.
- 25. март — Потписан Други Лондонски поморски уговор.
- 29. март — Једнопартијски избори у Немачкој и референдум о окупацији Рајнланда: 98,8% за, уз одзив од 99%.
- 31. март — Битка код Маyцхева: уништење етиопских снага на северу.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — У Аустрији уведена војна обавеза, противно Сенжерменском уговору.
- 1. април — У Краљевини Југославији, међуградски телефонски позиви се могу обављати са сваког телефона.
- 3. април — Погубљен Бруно Хауптман, осуђен за отмицу и убиство Линдберговог детета.
- 4. април — У Београду, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и Владе Милана Стојадиновића, у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације Орјуна у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарка Маринковића (1911—1936). У знак сећања на овај догађај, 4. април се обележава као Дан студената Београдског универзитета.
- 5 - 6. април — Јаки урагани погађају места у државама Мисисипи и Џорџија.
- 7. април — Шпански парламент сменио председника Алкала-Замору.
- 9. април — У Трновцу код Госпића убијен народни посланик из ХСС Карло Бркљачић.
- 13. април — Умро грчки премијер Константинос Демерцис, наслеђује га Јоанис Метаксас (до 1941).
- 13. април — Откривен астероид 1605 Миланковић (астроном Петар Ђурковић).
- 14. април — На прослави Републике у Мадриду бачене петарде пред трибину, дошло до метежа са повређенима.
- 15. април — Почиње Арапска побуна у Палестини (1936–1939), названа и Велики арапски устанак, против британске власти и масовног досељавања Јевреја; генерални штрајк Арапа траје од 20. априла до октобра.
- 14 - 25. април — Огаденска битка: поражене етиопске трупе на југу, али не и уништене.
- 25. април — У Палестини основан Арапски високи комитет на челу са муфтијом ал-Хусеинијем (забрањен 1937).
- 26. април — Италијански маршал Пиетро Бадоглио покреће "Марш гвоздене воље" из Десеа према Адис Абеби.
- 28. април — Умро египатски краљ Фуад I, наслеђује га Фарук I (до 1952).
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Отворене ваздушне линије Београд-Борово-Загреб и Београд-Ниш-Скопље (од 1. јуна Београд-Сарајево-Дубровник).
- 5. мај — Италијанске снаге ушле у Адис Абебу, у којој владају нереди (Хаиле Селасије напустио град три дана раније). Мусолини прогласио крај Другог италијанско-абесинског рата.
- 6. — 7. мај — Kонференција Мале Антанте и Балканског споразума у Београду.
- 9. мај — Формирана Италијанска Источна Африка, од Еритреје, Италијанске Сомалије и тек анектиране Етиопије.
- 9. мај — Генерални штрајк и демонстрације у Солуну, војска и жандармерија пуцале у масу, 12 мртвих.
- 10. мај — Шпански премијер Мануел Азања изабран за председника (до 1939)
- 12. мај — Арапски високи комитет одлучује да се од 15. маја у Палестини неће плаћати порези и прибећи ће се оружаном отпору ако Британци не зауставе усељавање Јевреја, продају имања и ако не оснују законодавно тело.
- 12. мај — Прво путовање линије Супер Чиеф од Чикага до Лос Анђелеса - први воз са дизел вучом и свим вагонима Пулмановим спаваћим колима.
- 12. мај — Јапанци прогласили формално независну Монголску војну владу у кинеској Унутрашњој Монголији (Менгјианг).
- мај - Југославија, која трпи штету због међународних санкција Италији, закључила бартер споразум са Немачком.
- 14. мај — Почео штрајк у Трепчи, завршен споразумом 1. јуна.
- 19. мај — Инаугурација Телавивске луке, пред одушевљеним народом се истоварује цемент са југословенског брода "Четврти" - изграђена је за мање од две године, као алтернатива за арапску луку у Јафи.
- 26. мај — Трагедија у чешком месту Раквице, на школском излету се утопило 31 дете.
- 27. мај — 1. јун — Прво путовање луксузног брода РМС Квин Мари (преко Атлантика јој треба 42 минута дуже него "Нормандији", али у августу ће освојити Плаву траку).
- 28. мај — Алан Тјуринг предао рад у коме је уведен појам Тјурингова машина.
- 29. мај — У шпанском граду Јесте дошло до сукоба између сељака и Цивилне гарде - 18 мртвих, од чега 17 сељака.
- 29. мај — Споразум о окончању штрајка грађевинских радника у Београду, у сукобу штрајкача са жандармима на Пашином брду погинуо један радник.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Почетак штрајка лучких радника у Антверпену и ширег социјалног покрета у Белгији, који води споразуму са владом (минимална плата, шест дана плаћеног одсуства, 40-сатна недеља, слобода синдиката).
- 3. јун — У Мађарској забрањена националсоцијалистичка партија, ухапшено више стотина људи.
- 4. јун — Леон Блум је француски премијер, на челу владе Народног фронта (први социјалиста и Јеврејин премијер, 1936-37 и 1938).
- 7/8. јун — Генерални штрајк у Француској: потписани Матињонски споразуми којим се дају извесна права радницима.
- 8. јун — Велика свечаност у Букурешту поводом годишњице власти краља Kарола II; дошло је до пада трибине, велики број мртвих.
- 9. јун — Мусолинијев зет Галеацо Ћано (33) постаје талијански министар иностраних послова (до 1943).
- 9. јун — Шеф никарагванске Националне гарде Анастасио Сомоза Гарциа принудио на оставку председника Сацасу - са и без председничке титуле влада земљом до 1956.
- 11. јун — 4. јул — Одржана Међународна надреалистичка изложба у Лондону. Салвадор Дали држао предавање 1. јула у ронилачком оделу и замало се угушио. Иначе, раније ове године је урадио слику "Мека конструкција с куваним пасуљем (Слутња Грађанског рата)".
- 13. јун — Пресуде комунистима: Ђуро Халабарец осуђен на смрт за убиство полицајца у Загребу 17. јануара.
- 15. јун — У Естонији експлодирала војна лабораторија, 60 погинулих.
- 16. јун — Kод Будимпеште се преврнуо сплав са пијаним трамвајџијама - 17 мртвих.
- 17. јун — Уједињене све полицијске снаге у Трећем рајху, на њихово чело постављен Хајнрих Химлер.
- 17. јун — Андре Жид стиже у Москву - путовање СССР-ом води његовом одбацивању комунизма у књизи Ретоур де л' У.Р.С.С., објављеној у новембру.
- 19. јун — Тотално помрачење Сунца, у Југославији прекривено од 75% диска у Словенији до преко 90% у Македонији.
- 26. јун — Белведерске демонстрације на Цетињу, протест због убиства београдских студената и комуниста, у окршају са жандармеријом има и мртвих.
- 26. јун — "Орнасовац" Слободан Недељковић осуђен на пет година и месец дана за убиство Жарка Мариновића и рањавање још двојице студената 4. априла.
- 27. јун — Несрећа аутобуса код Вршца, изгорело шест путника.
- 30. јун — Етиопски цар Хаиле Селасије говори пред Друштвом народа: "Данас смо ми, сутра ћете бити ви". Италијански новинари звиждали током говора.
- 30. јун — Поплава у Загребу: након провале облака и туче, надошли потоци са Загребачке горе.
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Скупштина Друштва народа изгласала окончање санкција Италији, након што је ова довршила окупацију Етиопије (Југославија окончала санкције 15. јула).
- 6. јул — Увођење пешачких прелаза у Београду: увече пробно обележен прелаз у Кнеза Михаила код "Руског цара" - две линије с обе стране прелаза.
- 11. јул — Аустријско-немачки споразум: Немачка признаје суверенитет Аустрије, нема мешанја у унутрашње послове, Аустрија ће у својој политици имати на уму да је немачка држава.
- 12. јул — Отворен Београдски зоолошки врт.
- 12. јул — Отворена пруга Косово Поље - Пећ.
- 12. јул — Припадници шпанске Фаланге убили социјалисту и поручника полицијске Нападачке гарде Хосеа дел Цастилла.
- 12. јул — Почиње градња Концентрациони логор Захсенхаузен.
- 12. јул — Финале европске зоне Дејвис Купа у Загребу: Југославија-Немачка 2:3 (Немци задњег дана предали два меча због кише).
- 13. јул — Припадници Нападачке гарде и социјалистички активисти убили шпанског конзервативног политичара Хосеа Цалва Сотела.
- 16. јул — "Чишћење" Берлина пред Олимпијаду: Роми послати у Концентрациони логор Берлин-Марцан.
- 17. јул — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат.
- 17 - 18. јул — Шпански грађански рат почиње: шпанска Афричка армија се побунила у Мелиљи; против левичарске владе у метрополи покренут пуч али не успевају ставити целу земљу под контролу.
- 19. јул — Шпански премијер Хосе Ризал наређује да се народу подели оружје, тражи помоћ од Француске (ова на то пристаје првих месеци, док не устукне због несклоности Британије и притиска унутрашњег јавног мнења).
- 19. јул — Командант Балеара Мануел Годед покушава извести побуну и у Барселони, али је заробљен (стрељан у аугусту).
- 20. јул — Потписана Конвенција из Монтреа о режиму у Мореузима: Турска добија пуну контролу над Босфором и Дарданелима, укључујући милитаризацију; слободан пролаз трговачким бродовима у мирно доба, ограничен пролаз ратним бродовима нецрноморских држава.
- 21. јул — Почиње двомесечна републиканска Опсада Алказара у Толеду.
- 23. јул — Националисти заузимају Гранаду и убијају осумњичене републиканце ( Бели терор).
- 24. јул — Посланик Дамјан Арнаутовић осуђен на 15 година робије због покушаја атентата на премијера Стојадиновића (с њим осуђена још тројица).
- 24. јул — Битка на Гуадарами: републиканци спречили изненадни напад на Мадрид.
- 26. јул — Освећен камен-темељац нове "рафинерије бакра" у Бору.
- 30. јул — Два до 12 италијанских бомбардера упућених шпанским националистима се спустила у Француском Мароку, што је објављено широм света (још један авион пао у море).
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Почеле XI Летње олимпијске игре, у Берлину.
- 4. август — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и успоставио Четвртоавгустовски режим.
- 10. август до 26. август — одржан је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победник турнира је био Михаил Ботвиник.
- 19. август — Велика чистка у Совјетском Савезу (1936.-1938-) Након убиства Сергеја Кирова од стране Леонида Николајева 1934. године, Јосиф Стаљин је покренуо серију монтираних суђења познатих као Московска суђења како би уклонио осумњичене дисиденте Комунистичке партије Совјетског Савеза.[1]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Судије у Kраљевини Југославији стичу сталност и непокретност, након петогодишњег рока од устава из 1931.
- 3. септембар — Битка за Талаверу де ла Реина је скупа победа националиста, који су се примакли Мадриду.
- 4. септембар — Францисцо Ларго Кабалеро је нови шпански премијер и министар рата (до маја 1937).
- 4 - 5. септембар — Берyл Маркхам је прва жена која је прелетела Атлантик са истока на запад.
- 5. септембар — Националисти заузели Ирун у Баскији, чиме су републиканци у северним провинцијама одсечени од Француске.
- 6. септембар — Земљотрес код Сенте.
- 8. септембар — У лисабонској луци се побуниле посаде два ратна брода против Салазарове диктатуре и за шпанску републику, онеспособљени гранатирањем.
- 8 — 14. септембар — Осми партијски митинг нациста у Нирнбергу, "Митинг части", јер је Немачкој "враћена част" Ремилитаризацијом Рајнланда; као следећи циљеви се истичу повратак колонија и Четворогодишњи план (наоружавање и самодовољност).
- 9. септембар — Јалови Франко-сиријски уговор о независности за три године (Французи га нису ратификовали).
- 9. септембар — У Лондону основан Kомитет неинтервенције у Шпанији (без ефекта).
- 12. септембар — Окончана Битка за Мајорку - републиканци бачени назад у море, почиње Италијанска окупација Мајорке (до 1939).
- 14. септембар — "Московско злато": почиње извлачење 510 тона злата, 72,6% резерви Банке Шпаније, које ће бити послано у Совјетски Савез (бродови из Kартахене кренули 25. 10. за Одесу).
- 18. септембар — Југословенско-румунска конвенција о градњи моста између Kладова и Турн Северина и одговарајуће пруге од Kучева.
- 21. септембар — Националисти заузели Макуеду, 80 км од Мадрида и 45 од Толеда.
- 22. септембар — Голман БСK Фрањо Гласер осуђен на две године строгог затвора, јер је левог бека подмлатка, који није знао пливати, гурнуо у воду на савском купалишту.
- 23. септембар — Народни посланик среза жупског Богдан Милинчић устрељен код Александровца - умире сутрадан.
- 25. септембар — Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова у Југославији - сељацима опроштена половина дугова од пре априла 1932. (када је донесен Закон о заштити земљорадника), а остатак да се врати током 12 година.
- 25. септембар — Француска влада девалвира франак за 25 до 33%, што наредних дана повлачи девалвације и неких других европских валута.
- 26. септембар — Николај Јежов нови народни комесар унутрашњих дела СССР, уместо Јагоде (до 1938, Јежовшчина).
- 27. септембар — Опсада Алказара у Толеду окончана доласком националистичких снага - односе важну симболичну победу, али су скренули од Мадрида.
- 29. септембар — Битка код рта Еспартел је одлучујућа поморска победа шпанских националиста, којим је пробијена републиканска блокада у Гибралтарском мореузу.
- 30. септембар — Воз упао у снег код Малована на прузи Загреб-Сплит, на Јадрану је олуја.
- септембар/октобар - Ситон-Вотсонов меморандум о уставном, економском и националном проблему Југославије.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Франсиско Франко проглашен у Бургосу за генералисимо-а Националне армије и шефа државе (до смрти 1975, такође и шеф владе 1938-73).
- 1. октобар — Шпански републикански Кортес се састаје у Валенсији, изгласана самоуправа за Баскију.
- 3. октобар — Криегсмарине: у Хитлеровом присуству поринут бојни брод Шарнхорст (у служби 1939-43), у децембру и Гнеисенау.
- 4. октобар — Битка у Цабле Стреет: антифашисти се сукобили са полицијом како би спречили црнокошуљаше из Британске уније фашиста да промарширају кроз јеврејски крај Лондона (иначе, лидер БУФ Осwалд Мослеy се два дана касније у Берлину тајно венчао са Дианом Митфорд, у кући Јозефа Гебелса а гост је био и Хитлер).
- 6. октобар — Умро мађарски премијер Ђула Гембеш, наслеђује га Калман Даранyи (до 1938).
- 9. октобар — У Паризу откривен споменик краљу Петру и краљу Александру.
- 10. октобар — У Немачкој основана Централа Рајха за борбу против хомосексуалности и абортуса.
- 10. октобар — Аустријски Хајмвер укинут и припојен Отаџбинском фронту.
- 11. октобар — Основана корпорација „Уралвагонзавод“
- 12. октобар — Конфронтација филозофа Мигуела де Унамуна и генерала Астраyа на Универзитету Саламанца, Унамуно пред фалангистима критикује "некрофилну паролу" ¡Вива ла Муерте! ("Живела смрт!").
- 15. октобар — Откривен астероид назван 1564 Србија (астроном Милорад Б. Протић).
- 16. октобар — Опсада националистичког гарнизона у Овиједу окончана деблокадом.
- 17. октобар — У Београду срушена кафана "Албанија" да би на истом месту била подигнута Палата Албанија.
- 17. октобар — Албацете постаје седиште Интернационалних бригада, страних добровољаца за Шпанску републику.
- 18. октобар — Херман Геринг именован опуномоћеником за Четворогодишњи план: убрзава се наоружавање и припрема економије за рат, без обзира на огромну потрошњу, дефицит и претњу инфлације на шта упозорава Шасхт.
- 19. октобар — Прва седница Народна скупштина Краљевине Југославије у новој згради, чија је градња почела још 1907.
- 24-25. октобар — Током посете грофа Ћана постигнут споразум Италије и Немачке - Осовина (Мусолини објавио 1. новембра у Милану); у вези Југославије, Хитлер каже Ћану да јој да уверавања, како би је одвојио од француског утицаја и омео "британску антииталијанску активност у Београду".
- 25. октобар — У Београду у парку на Топличином венцу откривен споменик Војводи Вуку.
- 26. октобар — Јоахим фон Рибентроп стиже у Лондон као нови немачки амбасадор (до 1938), безуспешно покушава да договори англо-немачки савез.
- 28. октобар — Састанак Ататурк - Стојадиновић у Анкари, потисани уговори о трговини, клирингу и настањивању.
- 29. октобар — Неуспешни републикански напад на Сесеñу, 30 км од Мадрида, мада су употребили совјетске Т-26.
- 29. октобар — Ирачки пуч: генерал Бакр Сидки оборио премијера - ово је први војни удар у Ираку и арапском свету.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Амерички председник Френклин Д. Рузвелт убедљиво реизабран, победио је републиканца Алфа Ландона са 523 према 8 електорских гласова.
- 3. новембар — Југословенски премијер Милан Стојадиновић се састао са бугарским царем Борисом ІІІ.
- 4. новембар — Анархистичка Национална конфедерација рада (ЦНТ) добија четири места у шпанској влади, међу којима је и прва жена министар, Федерица Монтсенy. Истог дана, националисти заузели Гетафе код Мадрида, локацију авио-базе.
- 4. новембар — Одобрена национализација индустрије аеропланских мотора Раковица.
- 6. новембар — Услед надирања националистичких снага, републиканска влада бежи из Мадрида у Валенсију; у Мадриду је сутрадан основан Савет одбране на челу са генералом Миајом.
- 7. новембар — У Мадриду почињу Парацуелоски масакри, републиканци за месец дана убијају 2-3 хиљаде националиста.
- 8. новембар — Састанак кнеза Павла и Влатка Мачека на Брду код Крања.
- 8. новембар — Генерал Емилио Мола покреће напад на Мадрид, почиње Опсада Мадрида (до марта 1939); увече на фронт стижу прве Интер-бригаде.
- 9. новембар — Костак Кота нови премијер Албаније након Мехди Фрасхерија (до 1939).
- 11. новембар — Освећена Спомен-костурница српских ратника у Зејтинлику код Солуна.
- 11. новембар — Дурутијева колона, анархистичка војна јединица, стиже у Мадрид.
- 11. новембар — Британска крунска Пилова комисија стиже у Палестину да испита узроке тамошњег револта.
- 14. новембар — Немачка се одрекла Версајских обавеза по питању речних водених путева; само Француска, Чехословачка и Југославија осуђују овај једнострани чин.
- 14. новембар — Суиyанска кампања: сукоб кинеске војске и јапанских марионета у Унутрашњој Монголији.
- 16. новембар — Абдикацијска криза: краљ Едвард VIII обавестио премијера Балдвина да се намерава оженити са Валлис Симпсон.
- 18. новембар — Француски министар унутарњих послова Рогер Саленгро извршио самоубојство - био је на мети клеветничке кампање крајње деснице.
- 20. новембар — Оснивач Фаланге Хосе Антонио Примо де Ривера је стрељан рано ујутро; анархиста Буенавентура Дурути умире истог дана.
- 21. новембар — Пиерре Гемаyел основао Либанску фалангу (Партија Катаиб), окупља углавном Мароните.
- 15 - 23. новембар — Битка у Универзитетском граду је стратешка републиканска победа у Мадриду, заустављено брзо надирање националиста.
- 25. новембар — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.
- 29. новембар — Почиње Прва Битка на Коруњском друму, националисти покушали да одсеку Мадрид са западне стране.
- 30. новембар — Изгорела лондонска Кристална палата.
- 30. новембар — Баскијци започињу неуспешну Виљареалску офанзиву против националиста (до 24. 12.).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 10. децембар — Британски краљ Едвард VIII потписује документе којима потврђује своју абдикацију, у присуству своја три брата, војводе од Јорка, војводе од Глостера и војводе од Кента.
- 11. децембар — Британски парламент доноси Закон о проглашењу абдикације Његовог Величанства из 1936. године у име Уједињеног Краљевства, Аустралије, Новог Зеланда и Јужне Африке. Краљ извршава свој последњи чин суверена давањем Краљевске сагласности на закон, а његов брат принц Алберт, војвода од Јорка, постаје краљ, владајући под именом Џорџ VI.
- 12. децембар — Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека.
- Википедија:Непознат датум — Основан Београдски зоолошки врт.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Вили Вајт, америчка атлетичарка (прем. 2007)
- 2. јануар — Милан Вукелић, српски фудбалер (прем. 2012)
- 8. јануар — Божидар Шујица, српски песник
- 19. јануар — Махмут Бакали, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Косова (прем. 2006)
- 22. јануар — Предраг Живковић Тозовац, српски певач (прем. 2021)
- 28. јануар — Алан Алда, амерички глумац, редитељ, сценариста, продуцент, комичар и писац
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Светислав Вуковић, српски радијски и ТВ водитељ, новинар и текстописац (прем. 2019)
- 11. фебруар — Берт Рејнолдс, амерички глумац, редитељ и продуцент (прем. 2018)
- 12. фебруар — Џо Дон Бејкер, амерички глумац (прем. 2025)
- 16. фебруар — Фернандо Соланас, аргентински редитељ, сценариста и политичар (прем. 2020)
- 17. фебруар — Џим Браун, амерички глумац и играч америчког фудбала (прем. 2023)
- 19. фебруар — Фредерик Зајдел, амерички песник
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Дин Стоквел, амерички глумац (прем. 2021)
- 5. март — Канан Банана, методистички свештеник и први председник Зимбабвеа (прем. 2003)
- 10. март — Сеп Блатер, швајцарски фудбалски функционер, 8. председник ФИФА
- 18. март — Фредерик Вилем де Клерк, јужноафрички политичар, председник (1989—1994) и добитник Нобелове награде за мир 1993. године (прем. 2021)
- 19. март — Урзула Андрес, швајцарска глумица и модел
- 20. март — Ли Пери, јамајкански реге музичар и музички продуцент (прем. 2021)
- 28. март — Марио Варгас Љоса, перуански књижевник, новинар, есејиста и политичар, добитник Нобелове награде за књижевност (2010) (прем. 2025)
Април
[уреди | уреди извор]- 9. април — Валери Соланас, америчка књижевница и феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола († 1988)
- 9. април — Љубомир Ћипранић, српски глумац (прем. 2010)
- 15. април — Ремон Пулидор, француски бициклиста (прем. 2019)
- 16. април — Шабан Бајрамовић, српски певач, познат као Краљ ромске музике (прем. 2008)
- 21. април — Василија Радојчић, српска певачица (прем. 2011)
- 23. април — Рој Орбисон, амерички музичар (прем. 1988)
- 24. април — Акваси Африфа, гански политичар (прем. 1979)
- 28. април — Борислав Боро Алексић, српски графичар, сликар и ликовни педагог
- 29. април — Зубин Мехта, индијски диригент
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Норма Алеандро, аргентинска глумица
- 3. мај — Младен Недељковић Млађа, српски глумац (прем. 2005)
- 7. мај — Иван Јагодић, српски глумац (прем. 2010)
- 9. мај — Алберт Фини, енглески глумац (прем. 2019)
- 9. мај — Гленда Џексон, енглеска глумица и политичарка (прем. 2023)
- 17. мај — Денис Хопер, амерички глумац, редитељ, сценариста, фотограф и уметник (прем. 2010)
- 27. мај — Иво Брешан, хрватски књижевник, драматург и сценариста (прем. 2017)
- 27. мај — Сенка Велетанлић, српска певачица и глумица (прем. 2026)
- 27. мај — Луј Госет Млађи, амерички глумац (прем. 2024)
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Беким Фехмију, југословенски глумац (прем. 2010)
- 4. јун — Брус Дерн, амерички глумац
- 17. јун — Кен Лоуч, енглески редитељ и сценариста
- 22. јун — Крис Кристоферсон, амерички музичар и глумац (прем. 2024)
Јул
[уреди | уреди извор]- 8. јул — Габи Новак, хрватска певачица (прем. 2025)
- 15. јул — Џорџ Војнович, амерички политичар и сенатор (прем. 2016)
- 30. јул — Бади Гај, амерички блуз музичар
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Ив Сен Лоран, француски модни дизајнер (прем. 2008)
- 4. август — Миленко Матицки, српски новинар и књижевник (прем. 2001)
- 5. август — Џон Саксон, амерички глумац (прем. 2020)
- 6. август — Дражан Јерковић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2008)
- 18. август — Роберт Редфорд, амерички глумац, редитељ и продуцент (прем. 2025)
- 20. август — Алис и Елен Кеслер, немачке близнакиње певачице, плесачице и глумице (прем. 2025)
- 21. август — Вилт Чејмберлен, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 1999)
- 22. август — Добрица Ерић, српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. (прем. 2019)
- 26. август — Бенедикт Андерсон, професор на Корнел универзитету, писац националистичке литературе
- 29. август — Џон Макејн, амерички политичар и сенатор (прем. 2018)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 7. септембар — Бади Холи, амерички музичар (прем. 1959)
- 14. септембар — Волтер Кениг, амерички глумац и сценариста (прем. 2026)
- 20. септембар — Божидар Смиљанић, хрватски глумац и писац (прем. 2018)
- 24. септембар — Џим Хенсон, амерички луткарски уметник, сценариста, режисер и продуцент (прем. 1990)
- 29. септембар — Силвио Берлускони, италијански бизнисмен и политичар (прем. 2023)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — Стив Рајх, амерички композитор
- 6. октобар — Бети Јурковић, хрватска певачица
- 9. октобар — Брајан Блесед, енглески глумац
- 9. октобар — Јелена Генчић, српска рукометашица, тенисерка и тениска тренеркиња (прем. 2013)
- 17. октобар — Хазем ел Беблави, египатски политичар, премијер Египта (2013—2014)
- 19. октобар — Тони Ло Бјанко, амерички глумац (прем. 2024)
- 24. октобар — Бил Вајман, енглески музичар, басиста групе The Rolling Stones
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Рој Емерсон, аустралијски тенисер
- 5. новембар — Уве Зелер, немачки фудбалер (прем. 2022)
- 9. новембар — Михаил Таљ, совјетски и летонски шахиста (прем. 1992)
- 19. новембар — Љубиша Самарџић, српски глумац, редитељ и продуцент (прем. 2017)
- 23. новембар — Драгослав Лазић, српски редитељ и сценариста (прем. 2024)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Фрањо Јурчец, хрватски глумац
- 6. децембар — Петер Биргер, немачки теоретичар књижевности
- 8. децембар — Дејвид Карадин, амерички глумац, редитељ и продуцент (прем. 2009)
- 15. децембар — Ирена Просен, словеначка глумица
- 22. децембар — Хектор Елизондо, амерички глумац
- 22. децембар — Бранислав Михајловић, српски фудбалер (прем. 1991)
- 23. децембар — Фредерик Форест, амерички глумац (прем. 2023)
- 28. децембар — Александар Ђокић, српски архитекта (прем. 2002)
- 29. децембар — Мери Тајлер Мур, америчка глумица (прем. 2017)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 18. јануар — Радјард Киплинг, енглески књижевник
- 20. јануар — Џорџ V, британски краљ
- 23. јануар — Теодор Тарановски, руски историчар и правник.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 26. фебруар — Такахаши Корекијо, јапански политичар
- 26. фебруар — Саито Макото, јапански адмирал
- 27. фебруар — Иван Павлов, руски психолог
- 28. фебруар — Шарл Никол, француски бактериолог
Март
[уреди | уреди извор]- 11. март — Дејвид Бити, британски адмирал
- 18. март — Елефтериос Венизелос, грчки политичар
- 21. март — Александар Глазунов, руски композитор
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Жарко Мариновић, студент права и члан КПЈ (*1911)
- 8. април — Роберт Барањ, аустријски лекар
- 28. април — Фуад I, египатски краљ
Мај
[уреди | уреди извор]- 8. мај — Освалд Шпенглер, немачки филозоф
Јун
[уреди | уреди извор]- 18. јун — Максим Горки, руски књижевник
- 28. јун — Александар Беркман, руски анархиста
Јул
[уреди | уреди извор]- 24. јул — Георг Михаелис, немачки политичар
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Луј Блерио, француски пилот и конструктор авиона
- 15. август — Грација Делада, италијанска књижевница
- 19. август — Федерико Гарсија Лорка, шпански књижевник
- 25. август — Лав Камењев, совјетски политичар
- 25. август — Григориј Зиновјев, совјетски политичар
Септембар
[уреди | уреди извор]- 16. септембар — Карл Буреш, аустријски политичар. (* 1878)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 6. октобар — Ђула Гембеш, мађарски политичар
Новембар
[уреди | уреди извор]- 20. новембар — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста. (* 1896)
- 20. новембар — Хозе Антонио Примо де Ривера, шпански политичар
Децембар
[уреди | уреди извор]- 10. децембар — Луиђи Пирандело, италијански књижевник
- 27. децембар — Ханс фон Сект, немачки генерал
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Виктор Франц Хес и Карл Дејвид Андерсон
- Хемија — Петрус Јозефус Вилхелмус Деби
- Медицина — Сер Хенри Халет Дејл и Ото Леви
- Књижевност — Јуџин О’Нил
- Мир — Карлос Сааведра Ламас (Аргентина)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: a biographical companion. ABC-CLIO biographical companions. Santa Barbara, Calif: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-084-0.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
